PET MAGAZIN: Ishrana mačaka sa dijabetesom

Iskustvo veterinara je pokazalo da korigovanjem načina ishrane, redovnim kontrolama i podsticanjem fizičke aktivnosti, dijabetes može doći u stanje mirovanja (remisije) i mace mogu doživeti duboku starost.

Kada vlasnik mačke primeti da ona češće mokri, više traži hranu, a pri tome mršavi, nervoznija je, napetija nego inače ili čak letargična i pospana, mora je odvesti na pregled kod veterinara jer to mogu biti simptomi razvoja Diabetes melitus-a, ili kako ga laički nazivamo – šećerne bolesti. Pored ovih simptoma, može se primetiti i da je dlaka mačke bez sjaja, neuredna, da se pojavljuju  znaci dehidriranosti, zatim da maca koja je doskora uredno koristila posip počinje da urinira van posude, a u uznapredovalom stanju bolesti može se javiti i neuobičajen zadah, smanjenje apetita i drastičan gubitak telesne težina, mišićna slabost i otežano korišćenje zadnjih nogu usled neuropatije. 

Šta je Diabetes melitus?

Ovaj zdravstveni problem je stanje u kojem organizam mačke, konkretno pankreas, nije u stanju da produkuje insulin ili ga ne produkuje dovoljno, ili tkiva ne daju potreban odgovor na insulin. Rezultat je povišen nivo glukoze u krvi. Glukoza kao osnovno energetsko gorivo organizma pod upravom insulina ulazi u ćelije donoseći im neophodnu energiju za funkcionisanje. Nedostatak glukoze u tkivima znači nedostatak energije za obavljanje metaboličkih procesa, a samim tim i ozbiljne zdravstvene probleme u okviru svih organskih sistema. Osnovna terapija je nadomeštanje insulina kojeg nema dovoljno u krvi.

Tipovi dijabetesa

Kao i kod ljudi, i kod naših ljubimaca  problem sa nivoom glukoze u krvi se javlja u formi dijabetesa tipa I i dijabetesa tipa II. 

Dijabetes tipa I znači da je koncentracija glukoze visoka zbog prestanka stvaranja insulina, dok je kod tipa II nivo glukoze visok jer ćelije ne reaguju na odgovarajući način na insulin ili njegova produkcija nije dovoljna. Kod mačaka se najčešće pojavljuje dijabetes tipa II, odnosno takozvani insulin nezavisni dijabetes. Kod mačaka sa insulin nezavisnim dijabetesom, odgovarajući dijetalni pristup može poboljšati držanje glikemije pod kontrolom i čak smanjiti potrebu za insulinskom terapijom. Preovlađuju podaci koji pokazuju da je broj obolelih mačaka u opštoj populaciji između 0,5% i 1%, ali da ide i do 2%.

Razlozi za nastanak

Dijabetes se uglavnom javlja kod mačaka starijih od deset godina, znači kod starije i gerijatrijske populacije. Nedovoljna sekrecija insulina i oslabljen odgovor tkiva na insulin su osnove poremećaja i nastanka Diabetes melitus-a. Prema jednoj od hipoteza, do ovih problema dolazi zbog dugogodišnje ishrane mačaka ugljenim hidratima, pre svega komercijalnom prerađenom hranom sa visokim procentom ugljenih hidrata. Mačke su po načinu ishrane i tipu metabolizma mesojedi, pa im više odgovara ishrana sa visokim procentom proteina životinjskog porekla. Međutim, pojavile su se i studije koje opovrgavaju pretpostavku da je ishrana suvom, ekstrudiranom hranom uzrok nastanka šećerne bolesti, i više se okreću ka visokom procentu ugljenih hidrata kao uzroku.

Telesna težina

Ipak, najviše je proučavana povećana telesna težina i njen uticaj na razvoj bolesti, i pokazalo se da postoji ozbiljna, negativna veza između gojaznosti mačke i razvoja dijabetesa. Zati je važno napomenuti da je moguće spasti mačku od šećerne bolesti. Tendenciju porasta broja gojaznih mačaka prati i povećan broj mačaka sa dijabetesom, i to u većem procentu kako su mačke starije. Kada spojimo neodgovarajuću ishranu, višak kalorija, nekontrolisanje unete količine hrane u toku dana i nedovoljno fizičke aktivnosti, posle izvesnog vremena imaćemo sliku gojazne mačke. Najbolji način da sprečimo nastanak dijabetesa jeste upravo da ne dozvolimo stvaranje ovakve ˝slike˝- mačka ne sme postati gojazna. To će se postići odgovarajućom ishranom, kontrolisanim porcijama i čestom igrom sa mačkom (20 minuta minimalno tokom dana), kao i obogaćivanjem životnog prostora mačke tako da se ona što više kreće. 

Nutritivni tretman obolele mačke

Nažalost, još uvek nemamo lek za dijabetes, ali se on može kontrolisati insulinskom terapijom i promenama u ishrani. Svaka mačka, kao i svaka hronično obolela jedinka, zahteva individualno formiranje plana ishrane, jer je svaka od njih poseban slučaj. Trebalo bi uzeti u obzir kondiciju mačke, uzrast, dotadašnji način ishrane, način života i okruženje, kao i postojanje drugih zdravstvenih problema.

Stubovi nutritivnog tretmana dijabetesa su:

*Rutina u vremenu hranjenja

*Izbor odgovarajuće hrane

*Kontrola težine

Ove tri tačke će veterinar definisati u skladu sa ostalim nalazima i saznanjima o stanju mačke, i uz redovne kontrole eventualno ih korigovati u skladu sa promenama zdravstvenog stanja mačke i nivoa glukoze u krvi.

Rutina u vremenu hranjenja

Preporučuje se nekoliko manjih obroka kako bi se održavao što stabilniji nivo šećera u krvi. Obrok može biti u isto vremekad i davanje insulina i, prema mišljenju nekih veterinara, to je način da se spreči nagli pad šećera posle davanja insulina, iako nemamo čvrste dokaze za da će vreme hranjenja zaštititi mačku od hipoglikemije. Veoma je važno da mačka dobija obroke u isto vreme.

Izbor odgovarajuće hrane

Nekoliko studija je iznelo nalaze o pozitivnom uticaju:

*nerastvorljivih dijetalnih vlakana;

*povećane koncentracije proteina;

*smanjenog procenta ugljenih hidrata.

Međutim, još uvek nije postavljen čvrst okvir za garantovano efikasan obrok za mačku dijabetičara, a čak se postavlja i pitanje da li je promena hrane neophodna. Činjenica je da iz svih ovih studija možemo izvući zajednički zaključak: da pozitivan uticaj na kontrolu šećerne bolesti imaju hranljive materije koje dovode do smanjenja telesne težine.

Voda

Veoma je važno i da mačka obolela od dijabetesa unosi dovoljne količine vode zbog  povećanog gubitka tečnosti usled češćeg uriniranja. Važan je i unos probiotika i minerala u biološki dostupnom obliku (helirana forma).

Specijalna hrana

Jedan broj veterinara smatra da je potrebno da se mački sa dijagnostikovanim dijabetesom u ishranu uvede specijalno formulisana hrana za tretman dijabetesa. Postoji niz kompanija koje proizvode ovu specijalizovanu hranu, i ona se pojavljuje u suvoj ili vlažnoj formi, i različitog je sastava. Sastav se može bazirati na povećanom unosu rastvorljivih i nerastvorljivih dijetalnih vlakana i prebioticima, ili na visokom procentu proteina (preko 50%), a sniženom procentu ugljenih hidrata, dodatim prebioticima i L-karnitinu, ili na podjednakim količinama proteina i ugljenih hidrata, ali povećanoj količini nerastvorljivih vlakana. Bez obzira na različit sastav, odnosno pristup lečenju dijabetesa, svaku od ovih specijalizovanih hrana prate dokazi da ima pozitivan efekat na držanje stanja obolele mačke pod kontrolom.

Mačka je mesojed

Drugi nutritivni pristup, a to je pristup veterinara holističara i nutricionista, jeste da se polazi od činjenice da je mačka u prirodi mesojed. Prema tom pristupu, idealna ishrana za mačke jeste “ceo plen”, odnosno neobrađeno meso, zajedno sa unutrašnjim organima i kostima, u, malu količinu povrća. Na isti način se gleda i na ishranu mačke sa dijabetesom. S obzirom na to da je većina mačaka sa šećernom bolešću već starija, i uglavnom se veći deo života hranila industrijskom prerađenom hranom, mace se veoma teško navikavaju na novi režim ishrane, a neke čak ne mogu uopšte da se prebace na “prirodnu ishranu”. U takvim slučajevima se preporučuje ishrana kvalitetnom konzerviranom hranom za mačke bez žitarica i krompira, odnosno hranom sa što manje ugljenih hidrata, a sa što više mesa. Tako će im se obezbediti dovoljno proteina animalnog porekla i tečnosti, koja je mačkama sa ovom bolešću i te kako potrebna kako ne bi dehidrirale. Ugljeni hidrati nisu opcija za ishranu, i njihov udeo u energetskoj vrednosti hrane ne bi smeo biti veći od 10%.

Kontrola težine

Kontrola težine ili njeno smanjivanje je važan deo lečenja, odnosno tretmana obolele mačke. Utvrđeno je da ishrana kojom se postiže redukcija telesne težine dovodi do povećane osetljivosti tkiva na insulin, a samim tim i manje potrebe za insulinom ili oralnom terapijom, pa čak i uvodi bolest u remisiju. Sastav hrane koja dovodi do smanjenja telesne težine i hrane namenjene mačkama s dijabetesom se u najvećem delu – podudaraju.

Studija iz 2001. godine (Appleton i ostali) pokazala je da razvoj gojaznosti dovodi do smanjene reaktivnosti tkiva na insulin za 52%, tako umanjujući energetski efekat glukoze. Kontrola težine je takođe veoma bitna za premršave životinje, što je slučaj kod dugotrajne bolesti koja nije pod kontrolom. Mačkama koje su premršave potrebno je u obroku nešto više masti i, naravno, veća količina hrane.

Hipoglikemija

Regulisanje nivoa šećera u krvi nije jednostavno, tako da u nekim slučajevima može doći i do njegovog drastičnog pada, odnosno hipoglikemije. Simptomi mogu biti letargičnost, slabost pa čak i trzaji muskulature i grčevi. U slučaju da se primete simptomi hipoglikemije, najbolje je mački odmah dati viskokvalitetnu vlažnu hranu koju inače rado jede. Naravno, i što je pre moguće kontaktirati s veterinarom.

Sastav uravnoteženog obroka

Okvirno bi sastav kompletnog i uravnoteženog obroka trebalo da obezbedi:

*visokokvalitetne životinjske proteine – minimum 50% u suvoj materiji;

*ugljene hidrate – maksimalno 10%;

*vlažnost – minimalno 70%.

Perspektiva je optimistična

Kod mnogih mačaka, kada se započne lečenje dijabetesa i uspostavi kontrola šećera u krvi, uz odgovarajuću ishranu i popravljenu kondiciju, dijabetes prelazi u remisiju ili delimičnu remisiju. Postoje mačke koje ostaju u takvom, “mirnom” stanju i nekoliko meseci ili godina, i mogu doživeti duboku starost. Ali ne sme se zaboraviti da je dijabetes bolest koju kontrolišemo, ali ne možemo je izlečititi, pa u cilju dugovečnosti ljubimca moramo poštovati uspostavljeni režim ishrane i načina života. 

Hranom protiv dijabetesa

Vlasnici mace obolele od dijabetesa bi uvek na umu trebalo da imaju:

*Usklađivanje ritma obroka sa ritmom davanja insulina

*Održavanje stalnog ritma i količine hrane

*Striktno pridržavanje propisane ishrane, pre svega kod gojaznih mačaka

*Mnogo proteina i vode uz dosta dijetalnih vlakana, a malo ugljenih hidrata i masti

*Redovno praćenje telesnog izgleda mačke (da li se goji ili mršavi)

*Redovna veterinarska kontrola zdravstvenog stanja, glikemije i telesne težine, i u skladu sa tim i prilagođavanje ishrane 

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin “Mačka”

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: petmagazine.rs

Related