[ad_1]
Bilo da šetate psa u parku ili ste ga poveli kod veterinara, uvek bi trebalo da se pridržavate pravila dobrog vaspitanja i ne dozvolite da vi ili vaš ljubimac smetate drugim ljudima i životinjama
Da bismo govorili o “kučkarskom bontonu”, moramo prvo da vidimo šta se podrazumeva pod bontonom. Po jednoj definiciji, reč je o kodeksu ponašanja kojeg bi trebalo da se pridržava svaki pripadnik društva, on nas uči kako da se izražavamo, izgledamo, komuniciramo… i najstrože osuđuje vređanje, vulgarno izražavanje i fizički konflikt.
Ako krenemo od ove definicije, onda možete pretpostaviti da i kučkari imaju svoj bonton, kao i da se i on temelji na kućnom odnosno opštem vaspitanju.
Redom ćemo opisivati situacije i davati savete pošto se kroz primere najbolje uči i pamti.
Gve god da se nađete – uvek kontrolišite svog psa
Problem jedne grupe vlasnika pasa je da se, dok šetaju ljubimca na povodniku, ka njima zatrči nepoznat pas sa druge strane ulice ili parka dok vodič sedi sasvim nezainteresovano. Često se čuje izgovor da taj pas – koji je slobodno i živahno pritrčao – nije agresivan i da hoće samo da se igra. Ako nam zakon omogućava da šetamo kucu bez povodnika, podrazumeva se da smo se bavili svojim psom. Da smo ga naučili da ide uz našu nogu i da ne može da se odalji bez naše dozvole. A ako se to kojim slučajem desi, da smo u stanju da ga istog momenta opozovemo nazad. Većina vas se sada pita – pa gde je tu problem jer “naša kuca nije opasna”. Problem, međutim, može biti u tome da je kuca koja je na povodniku povređena, bolesna i da mora da miruje, a mora da prošeta samo da bi obavila osnovne fiziološke potrebe. U drugom slučaju, možda je vezan pas agresivan ili je njegov vlasnik nesiguran da li će on, iz straha, agresivno odreagovati na drugog psa koji mu je pritrčao ili jednostavno vlasnik ne želi da se njegov pas druži sa vašim ni bilo čijim drugim, što je opet legitimno pravo svakog od nas.
Pri upoznavanju – vežite povodac svom psu
Sada se dalje postavljaju pitanja kako, kada i gde pustiti pse sa povoca? Pre nego dopustimo psima da se druže, trebalo bi da se upoznaju i onjuše dok su još na povocu uz svoje vodiče. Ako u tom slučaju ne dođe do konflikta, ne bi trebalo da ga bude ni kada im skinemo povoce. Zašto je ovo važno? Povodac je veza između nas i našeg psa i kada nam je povodac zategnut, mi psu dajemo psihološku podršku da smo tu iza njega i da može da se oseća sigurnim. A ako tada postoji mogućnost da dođe do nekog oblika agresivnog ponašanja, najverovatnije će doći kada skinemo povoce. Ako vidimo da nam se psi ne odnose druželjubivo dok su na povocu, onda smo sprečili konflikt i možemo se uljudno pozdraviti sa drugim psom i vlasnikom i s našim mezimcem nastaviti šetnju do nekih novih drugara za igru.
Lagano priđite grupici pasa koji se igraju
A šta ako naiđemo na grupicu ljudi koji stoje u parkiću, a njihove kuce se veselo igraju? Ako ste sami, staćete na dovoljnoj udaljenosti da vas vlasnici primete, a kada se to desi, saopštite im da biste hteli da se vaša kuca druži sa njihovim. Da bi vašeg psa prihvatio već formirani čopor, njihovi vodiči bi trebalo da zakače svoje pse na povodnik kako bi se vaš pas upoznao sa svakim od njih ponaosob i ako sve prođe bezazleno, onda mogu da puste kuce da se slobodno igraju. U svakom slučaju, NIKAKO ne treba pustiti psa da slobodno pritrči drugoj grupi pasa. Pre svega jer ta grupa možda ima već formiran čopor i ako se vaš pas zaleti među njih, bez obzira kako to delovalo veselo i živahno, alfa tog čopora takav gest može da protumači kao pretnju čoporu i da agresivno odreaguje, a njega će pratiti i ostali psi.
Suzdržite se od bacanja lopte pred drugim psima
Ako ste u grupi pasa, a želite da se sami igrate sa svojom kucom, nikada mu nemojte bacati lopticu, frizbi ili neku drugu igračku ukoliko su u blizini drugi psi. Zašto ovo? Igračka, kako za vašeg psa, tako i za druge pse, prestavlja plen i kroz igru sa tim plenom njemu “radi” plenski nagon. Njega ima svaki pas, samo je pitanje u kojoj je meri izražen. Zato igračka odnosno plen može dovesti do konflikta između pasa. Izađite iz grupe i udaljite se na dovoljnu udaljenost gde vaša igra sa kucom neće privlačiti pažnju ostalim psima ili prosto sačekajte da se ostali raziđu.
Nemojte maziti tuđeg psa pre nego što pitate
Nemojte maziti tuđeg psa pre nego što pitate vodiča da li smete, ma koliko vam kuca ili štene delovali umiljato, simpatično i dobroćudno. Morate da znate da određeni vlasnici pasa ne vole da im se ostvaruje bilo kakav kontakt sa psom, pa čak ni verbalno obraćanje. Sada će većina verovatno pomisliti da vodič želi da napravi agresivnog psa od te kuce. Moramo, međutim, da pretpostavimo da je kuca možda plašljiva i da ide u neku školicu za obuku pasa kako bi se oslobodila straha i da je doslovno bitan način na koji se prilazi psu. Možda je, primera radi, pas bolestan i ne sme da se uzbuđuje, a pokreću ga veseli ton ili milovanje, pa tada postaje živahan, što u njegovom zdravstvenom stanju nije poželjno. Ili prosto pas ima jedan oblik agresije gde ako mu ugrozite prostor, što njegov, što vodičev, i sa njim ostvarite kontakt na neodgovarajući način, on može odreagovati kako niko od nas to ne bi voleo.
Nikako ne bi trebalo da hranite tuđeg psa
Imamo najmanje dva razloga zbog kojih ne bi trebalo da hranimo tuđe pse. Prvo, ne vole svi ljudi pse i to je njihovo pravo koliko god se to nama dopadalo ili ne. A ako našu kucu hrani i mazi svaki prolaznik, pas kreće da generalizuje stvari i da trči ka svakom čoveku i detetu i da mu iznuđuje hranu bilo skakanjem, guranjem njuškicom ili lajanjem. Maženjem i hranjenjem tuđih kuca stvaramo mu iluziju da mu je svaki prolaznik izvor hrane i češkanja, pa onda pas pritrčava svakome, čak i onima koji ga ne vole.
Drugi od razloga zašto ne treba davati tuđem psu hranu je što taj pas možda mora da vodi računa o režimu ishrane iz nekih zdravstvenih razloga ili ga vlasnici uče da ne uzimaju hranu od nepoznatih ljudi ili prosto ne žele da ga bilo ko drugi hrani sem njih samih, a to je svakako njihovo pravo.
Bilo da šetate psa u parku ili ste ga poveli kod veterinara, uvek bi trebalo da se pridržavate pravila dobrog vaspitanja i ne dozvolite da vi ili vaš ljubimac smetate drugim ljudima i životinjama
piše: magazin PAS
Da bismo govorili o “kučkarskom bontonu”, moramo prvo da vidimo šta se podrazumeva pod bontonom. Po jednoj definiciji, reč je o kodeksu ponašanja kojeg bi trebalo da se pridržava svaki pripadnik društva, on nas uči kako da se izražavamo, izgledamo, komuniciramo… i najstrože osuđuje vređanje, vulgarno izražavanje i fizički konflikt.
Ako krenemo od ove definicije, onda možete pretpostaviti da i kučkari imaju svoj bonton, kao i da se i on temelji na kućnom odnosno opštem vaspitanju.
Redom ćemo opisivati situacije i davati savete pošto se kroz primere najbolje uči i pamti.
Gve god da se nađete – uvek kontrolišite svog psa
Problem jedne grupe vlasnika pasa je da se, dok šetaju ljubimca na povodniku, ka njima zatrči nepoznat pas sa druge strane ulice ili parka dok vodič sedi sasvim nezainteresovano. Često se čuje izgovor da taj pas – koji je slobodno i živahno pritrčao – nije agresivan i da hoće samo da se igra. Ako nam zakon omogućava da šetamo kucu bez povodnika, podrazumeva se da smo se bavili svojim psom. Da smo ga naučili da ide uz našu nogu i da ne može da se odalji bez naše dozvole. A ako se to kojim slučajem desi, da smo u stanju da ga istog momenta opozovemo nazad. Većina vas se sada pita – pa gde je tu problem jer “naša kuca nije opasna”. Problem, međutim, može biti u tome da je kuca koja je na povodniku povređena, bolesna i da mora da miruje, a mora da prošeta samo da bi obavila osnovne fiziološke potrebe. U drugom slučaju, možda je vezan pas agresivan ili je njegov vlasnik nesiguran da li će on, iz straha, agresivno odreagovati na drugog psa koji mu je pritrčao ili jednostavno vlasnik ne želi da se njegov pas druži sa vašim ni bilo čijim drugim, što je opet legitimno pravo svakog od nas.
Pri upoznavanju – vežite povodac svom psu
Sada se dalje postavljaju pitanja kako, kada i gde pustiti pse sa povoca? Pre nego dopustimo psima da se druže, trebalo bi da se upoznaju i onjuše dok su još na povocu uz svoje vodiče. Ako u tom slučaju ne dođe do konflikta, ne bi trebalo da ga bude ni kada im skinemo povoce. Zašto je ovo važno? Povodac je veza između nas i našeg psa i kada nam je povodac zategnut, mi psu dajemo psihološku podršku da smo tu iza njega i da može da se oseća sigurnim. A ako tada postoji mogućnost da dođe do nekog oblika agresivnog ponašanja, najverovatnije će doći kada skinemo povoce. Ako vidimo da nam se psi ne odnose druželjubivo dok su na povocu, onda smo sprečili konflikt i možemo se uljudno pozdraviti sa drugim psom i vlasnikom i s našim mezimcem nastaviti šetnju do nekih novih drugara za igru.
Lagano priđite grupici pasa koji se igraju
A šta ako naiđemo na grupicu ljudi koji stoje u parkiću, a njihove kuce se veselo igraju? Ako ste sami, staćete na dovoljnoj udaljenosti da vas vlasnici primete, a kada se to desi, saopštite im da biste hteli da se vaša kuca druži sa njihovim. Da bi vašeg psa prihvatio već formirani čopor, njihovi vodiči bi trebalo da zakače svoje pse na povodnik kako bi se vaš pas upoznao sa svakim od njih ponaosob i ako sve prođe bezazleno, onda mogu da puste kuce da se slobodno igraju. U svakom slučaju, NIKAKO ne treba pustiti psa da slobodno pritrči drugoj grupi pasa. Pre svega jer ta grupa možda ima već formiran čopor i ako se vaš pas zaleti među njih, bez obzira kako to delovalo veselo i živahno, alfa tog čopora takav gest može da protumači kao pretnju čoporu i da agresivno odreaguje, a njega će pratiti i ostali psi.
Suzdržite se od bacanja lopte pred drugim psima
Ako ste u grupi pasa, a želite da se sami igrate sa svojom kucom, nikada mu nemojte bacati lopticu, frizbi ili neku drugu igračku ukoliko su u blizini drugi psi. Zašto ovo? Igračka, kako za vašeg psa, tako i za druge pse, prestavlja plen i kroz igru sa tim plenom njemu “radi” plenski nagon. Njega ima svaki pas, samo je pitanje u kojoj je meri izražen. Zato igračka odnosno plen može dovesti do konflikta između pasa. Izađite iz grupe i udaljite se na dovoljnu udaljenost gde vaša igra sa kucom neće privlačiti pažnju ostalim psima ili prosto sačekajte da se ostali raziđu.
Nemojte maziti tuđeg psa pre nego što pitate
Nemojte maziti tuđeg psa pre nego što pitate vodiča da li smete, ma koliko vam kuca ili štene delovali umiljato, simpatično i dobroćudno. Morate da znate da određeni vlasnici pasa ne vole da im se ostvaruje bilo kakav kontakt sa psom, pa čak ni verbalno obraćanje. Sada će većina verovatno pomisliti da vodič želi da napravi agresivnog psa od te kuce. Moramo, međutim, da pretpostavimo da je kuca možda plašljiva i da ide u neku školicu za obuku pasa kako bi se oslobodila straha i da je doslovno bitan način na koji se prilazi psu. Možda je, primera radi, pas bolestan i ne sme da se uzbuđuje, a pokreću ga veseli ton ili milovanje, pa tada postaje živahan, što u njegovom zdravstvenom stanju nije poželjno. Ili prosto pas ima jedan oblik agresije gde ako mu ugrozite prostor, što njegov, što vodičev, i sa njim ostvarite kontakt na neodgovarajući način, on može odreagovati kako niko od nas to ne bi voleo.
Nikako ne bi trebalo da hranite tuđeg psa
Imamo najmanje dva razloga zbog kojih ne bi trebalo da hranimo tuđe pse. Prvo, ne vole svi ljudi pse i to je njihovo pravo koliko god se to nama dopadalo ili ne. A ako našu kucu hrani i mazi svaki prolaznik, pas kreće da generalizuje stvari i da trči ka svakom čoveku i detetu i da mu iznuđuje hranu bilo skakanjem, guranjem njuškicom ili lajanjem. Maženjem i hranjenjem tuđih kuca stvaramo mu iluziju da mu je svaki prolaznik izvor hrane i češkanja, pa onda pas pritrčava svakome, čak i onima koji ga ne vole.
Drugi od razloga zašto ne treba davati tuđem psu hranu je što taj pas možda mora da vodi računa o režimu ishrane iz nekih zdravstvenih razloga ili ga vlasnici uče da ne uzimaju hranu od nepoznatih ljudi ili prosto ne žele da ga bilo ko drugi hrani sem njih samih, a to je svakako njihovo pravo.
Vlasnici pasa malih rasa se daleko, a neopravdano slobodnije ponašaju – a ne bi trebalo
Česta slika u parkovima i na šetalištima jeste da se vlasnici pasa malih rasa daleko a neopravdano slobodnije ponašaju od vlasnika/vodiča srednjih i velikih rasa. Problem nastaje u tome što njihovi vlasnici najčešće misle da mali pas ne može nikoga da povredi, da je bezazlen i da bi samo vlasnici velikih pasa trebalo da vode više računa o svojim psima. Problem nastaje u davanju antropomorfnih osobina (pripisivanje ljudskih osobina životinjama) svojim kucama. Moramo da znamo da u svetu pasa, bez obzira na visinu i težinu, među njima važe ista pravila. A da bi bilo jasnije o čemu je reč, koristiću se primerom iz saobraćaja. Ako vozite mali auto, nemate ni veća ni manja prava od osobe koja upravlja kamionom od više tona. Pravila u saobraćaju su za sve ista i svi ih moraju poštovati. Tako je i kod pasa.
Posebno vodite računa o deci
Ako nam dete trči u susret, a mi smo sa psom, šta onda? Na nama je da pozovemo roditelje, da preduzmemo sve radnje kako bismo sprečili taj kontakt između deteta i psa, ukoliko za tako nečim vidimo potrebu. Moramo da uradiimo sve kako bismo sprečili svaki incident, ma kakav on bio.
Kada ste na ulici sa psom – ne skidajte povodac
Nikada ne vodimo psa, ma koliko on bio obučen i poslušan, kraj ulice bez povoca. Razlog je jednostavan – ne znamo šta može da se nađe sa druge strane ulice na šta pas može da odreaguje, a vi baš u tom deliću trenutka niste obratili pažnju i samim tim ste ugrozili život psa, a možda i svoj, kao i živote ostalih učesnika u saobraćaju jer u drastičnim situacijama ljudi mogu instinktivno da krenu za kucom, a vozač refleksno može da skrene na jednu ili drugu stranu i da dovede do saobraćajne nezgode.
Uvek imajte na umu da je pas kao dete iz vrtića
Moramo da znamo da je pas naša odgovornost i da u svakom smislu reči moramo uvek brinuti i voditi računa o njemu jer ne zaboravite da je pas kao zrela jedinka na nivou inteligencije dvogodišnjeg, maksimalno trogodišnjeg deteta, a dete tog uzrasta nikada ne bismo ostavili bez brige, nadzora i kontrole. Važno je da se stalno upoznajemo sa psihologijom pasa, njihovog ponašanja, a bitno je da edukujemo i ljude oko nas, nikako ubeđujemo, već im na lep način ukazujemo na greške.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: Magazin Pas
Related
[ad_2]
Source link
