[ad_1]
Iako u nazivu ima reč vikend, ovaj sindrom ljude i pse najčešće pogađa nakon perioda zimske neaktivnosti (ili nakon izolacije u kojoj smo proveli gotovo dva meseca), kada naglo počnu više da se kreću i rekreiraju pa dolazi do povreda i upala.
Mnoge osobe odluče se da u svoj dom dovedu psa zato što će ih on naterati da se više kreću i da budu aktivniji. I to je zaista tako. Pas nikada neće odbiti da ide u šetnju, da trčkara i da se dobacuje lopticom ili frizbijem. Agiliti je sport u kojem zajedno uživaju i pas i vlasnik, a takođe i jedan i drugi dobijaju neophodnu dozu aktivnosti kako bi bili zdravi i fit. Isto je i u slučaju nekih manje intenzivnih oblika rekreacije poput džoginga, dobacivanja frizbijem ili lopticom. Međutim, baš kao što i ljudi moraju da steknu kondiciju i da paze da se ne preforsiraju odjednom, isto na umu moramo imati i kada je reč o našim najboljim četvoronožnim prijateljima.
Čest sindrom
Da li ste nekada čuli za sindrom vikend ratnika, ili u originalu Weekend Warrior Syndrome? Od njega pate i ljudi, ali i psi, a kako kažu stručnjaci, reč je o veoma učestalom stanju iako možda do sada nismo znali kako se zove. Iako u nazivu ima reč vikend, reč je o stanju koje ljude, ali i pse, najčešće zadesi kada nakon perioda zimske neaktivnosti naglo počnu više da se kreću, vežbaju i rekreiraju. To nam se i sada događa, nakon vanredne situacije izazvane virusom korona i restrikcija kretanja. Tada dolazi do bola, upala i povreda usled naglog preopterećenja zglobova i mišića. Dešava se i kada tokom nedelje, zbog obaveza, sa psom odlazimo samo u kratke šetnje, a onda tokom vikenda sebi i mezimcu zadamo dugu i napornu šetačku rutu ili psa odvedemo na intenzivni trening. Zbog toga je ključno da fizička aktivnost bude redovna i uravnotežena, kako za vas tako i za vašeg mezimca.
Veterinar
Prema rečima stručnjaka, najbolji način da predupredite preforsiranje vežbanjem jeste da se najpre konsultujete sa veterinarom. On će u skladu sa veličinom, težinom, rasom, zdravstvenim stanjem i potrebama vašeg psa znati da vam da najbolji savet koliko je tokom dana fizičke aktivnosti potrebno vašem psu, kao i koje su to aktivnosti za njega najbolje – duga šetnja, istrčavanje, agiliti. Na primer, velike (gigantske) rase pasa ne bi trebalo da trče po tvrdoj podlozi sve dok ne napune godinu (a poneki i dve).
Rase
Prema rečima Denis Marselin Litl, profesorke ortopedske hirurgije na veterinarskom fakultetu Univerziteta Severna Karolina, aktivnost se mora birati u skladu sa rasom psa te njegovim fizičkim i anatomskim karakteristikama.
‒ Poznato je da su hrtovi puni energije i da obožavaju da trče, te su za njih odlični sportovi koji uključuju poligon i preskakanje prepreka kako bi potrošili tu neiscrpnu energiju. Francuski buldog, s druge strane, nije kandidat za ove aktivnosti niti za plivanje te su za njega šetnje i igra sasvim dovoljni. Važno je imati na umu i povrede, te na primer zlatni retriveri mogu imati problema sa ligamentima ukoliko se preforsiraju tokom intenzivne fizičke aktivnosti. Nemački ovčari mogu imati problema sa kičmom – upozorava ova naučnica.
Kondicija, hidratacija, odmor
Svom psu (i sebi) postepeno poboljšavajte kondiciju te sa treningom i vežbama najpre krenite lagano, a kada je reč o šetnji, nemojte odmah zadati sebi cilj o pređenih deset kilometara. Svakog dana po malo produžavajte šetnju ili trajanje treninga, kao i intenzitet i brzinu. Nemojte zaboraviti ni na hidrataciju, u šetnju uvek nosite vodu ili se rekreirajte s mezimcem u blizini neke česme ili fontane. Odmor je takođe ključan. Nakon vežbanja svima je potrebno malo vremena za leškarenje i opuštanje mišića. Tako sprečavate eventualnu pojavu istegnuća i težih povreda.
Zagrevanje
Baš kao što ni sportisti ne izađu na teren ili borilište pre nego što se zagreju i pokrenu mišiće, ne bi trebalo ni vi, a ni vaš pas. Najpre malo bržim korakom krenite u šetnju, dobacujte se prvo lopticom tokom nekoliko minuta ili lagano džogirajte pre nego što počnete da trčite sa psom ili da on trči dok vi vozite bicikl ili rolere. Isto važi i pre časova agilitija, neka pas malo „protegne šape” i pokrene mišiće. Tako ćete sačuvati primarno njegove zglobove.
Prevencija gojaznosti
Mnogo puta do sada pisali smo o jednom od najvećih problema današnjice, a to je gojaznost kod pasa. Kilogrami viška u struku stvaraju dodatni napor zglobovima te prilikom jače fizičke aktivnosti psi sa viškom kilograma mogu lako da se povrede. Oko 50 odsto svih pasa su gojazni, a višak kilograma glavni je uzrok pojave artritisa kod pasa, pokazuju poslednji podaci. Kako težina stvara pritisak na zglobove, tako se ubrzano „troši” hrskavica te dolazi do bolnih upala. Ako je vaš pas fit, on će biti zdraviji, aktivniji i – živeće duže.
Budite uporni
Nemojte čekati vikend da budete aktivni. Ako ste ranoranilac, odredite jednu dužu šetnju ili džoging sa svojim psom pre posla, a potom i jednu tokom popodneva ili uveče. Ako nemate vremena za dužu šetnju, dobacujte se s lopticom tokom desetak minuta ili mu bacajte štap. Pas svakog dana morati imati dovoljno fizičke aktivnosti kako bi bio zdrav ali i kako ne bi ispoljio probleme u ponašanju. Umoran pas je srećan pas glasi izreka, a mi bismo dodali i da je umoran pas ‒ dobar pas koji ne grize vaše cipele kada odete na posao.
Šape
Važno je da na umu imate i podlogu na kojoj se kreće vaš mezimac. Usled duge i intenzivne fizičke aktivnosti na betonu pas može povrediti ili poseći šape, jer su njihovi jastučići na šapama osetljivi. Takođe, vodite računa i o temperaturi podloge, naročito kada su temperature ekstremne – tokom leta, kada je asfalt vreo, i tokom zime, kada imamo poledicu.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: petmagazine.rs
[ad_2]
Source link
