[ad_1]
NJegovo Preosveštenstvo Episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije služio je danas u Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Šamcu Svetu arhijerejsku liturgiju povodom slave Eparhije – Živonosnog Istočnika.
Preosvećenom Episkopu Fotiju sasluživao je Episkop osječkopoljski i baranjski g. Heruvim, više sveštenika i đakona.
Vladiku Fotija je dočekao Arhijerejski namjesniki modričko-gradačački i starješina hrama u Šamcu, protojerej Nenad Tojić te mnogobrojni vjernici iz Šamca i Teslića, Zvornika, Doboja, Brčkog koji su uzeli blagoslov od Preosvećenog episkopa.Vladika Fotije naglasio je danas da je sada bitno da u BiH ne bude samo jedna Mitropolija, nego možda dvije-tri, čime bi bila spriječena mogućnost da se ovdje pojavi ideja bilo kakve bosanske pravoslavne crkve.
Episkop Fotije rekao je da je ovih dana – pred redovno godišnje zasjedanje Svetog arhijerejskog Sabora – Svetom arhijerijskom Sinodu, a za Komisiju za Ustav SPC, predat dokument sa prijedlogom da Eparhija zvorničko-tuzlanska dobije rang Mitropolije, koji je imala do 1920. godine.
Vladika Fotije je ocijenio da su sada stečeni uslovi da to bude korigovano, promijenjeno, te naglasio da je sada bitno da u BiH ne bude samo jedna Mitropolija.
– Ako bi Eparhija zvorničko-tuzlanska dobila status Mitropolije time bismo sprečili mogućnost da se ovde pojavi ideja bilo kakve bosanske pravoslavne crkve, odvajanje od Beograda, od matice… – rekao je Episkop Fotije nakon liturgije u Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Šamcu.
Episkop Fotije je napomenuo da treba na vrijeme misliti i reagovati, što je učinjeno dopisom koji su poslali Svetom Sinodu.
– Videćemo kakav će odgovor biti. U svakom slučaju ideja je u narodu ovde pozdravljena. Nadamo se pozitivnom odgovoru. Mi ne želimo nešto što nije bilo, ova eparhija je bila mitropolija. Mi samo to hoćemo da vratimo, zato se danas posebno ljudi raduju, a to je za mene najvažnije – da smo taj proces pokrenuli. Čekamo majski Sabor i da vidimo kakav će biti odgovor – naglasio je Episkop Fotije.U nastavku pročitajte cijelu današnju besjedu vladike Fotija:
Vaše Preosveštenstvo, časni oci, draga gospodo i bratijo, draga braćo i sestre, evo nas danas u Šamcu u Hramu svetog velikomučenika Dimitrija. Velikog ugodnika Božijeg i podvižnika. Stradalnika i mučenika iz IV veka kada je Crkva bila gonjena i kada je biti hrišćanin značilo biti mučenik.
Sabrali smo se danas na našu eparhijsku slavu Živonosni Istočnik. Taj praznik vuče korene iz V veka kada je vizantijski car Lav pronašao jednu agijazmu i čudotvornu ikonu na tom izvoru blizu Zlatnih vrata, u tadašnjem predgrađu Carigrada. Tamo se jedan slepi čovek iscelio i onda se pokazalo da je to čudotvoran izvor. Presveta Bogorodica mu se javila i otkrila mu da tu postoji njena čudotvorna ikona zvana Živonosni Istočnik i da tu podigne Crkvu. Tako je car Lav podigao crkvu blizu toga izvora, tu gde je pronašao ikonu Presvete Bogorodice. Hram je postao mesto hodčašća, čudesa i Bog je prisutan na tom mestu. Crkva je postala poznata širom Pravoslavlja. Dolazili su carevi, vladari, knezovi, da se isceljuju na tom izvoru, ali i obični ljudi iz naroda su se molili Bogu i isceljivali. Kasnije je ustanovljen praznik Živonosni Istočnik. Izvor je postajao sve do vremena Turaka, do pada Konstantinopolja. Turci su srušili tu crkvu koja je vremenom prerasla u manastir. Početkom XIX veka obnovljena je crkva i liturgisala je i dalje za potrebe Carigradske Patrijaršije, ali je bila poznata širom Pravoslavlja.
Na osnovu onoga što smo čuli to je bio divan povod da se ustanovi ovaj praznik koji ima dublju simvoliku – Presveta Bogorodica je taj Istočnik-Izvor koji nas privodu svome Sinu, koji nas ukrepljuje, napaja rekama blagodati Božije. Zato se Živonosni Istočnik tako slika i to je njegova duhovna simvolika.
Čitajući o ovome prazniku video sam da su u našoj pomesnoj crkvi, a i drugim, ljudi išli na izvore, na agijazme pored manastira. Išli su da se umiju na izvoru, da se napiju te vode i tako su se mnogi isceljivali. Mnogi manastiri su podignuti kod nekih agijazmi, to znate. Sećam se, dok sam bio u Eparhiji bačkoj, u manastiru Bođani, isto je bio jedan izvor gde se izvesni Bogdan iz Dalmacije umio. Bio je skoro slep i tu je progledao, a na tom mestu je osnovan Manastir Bođani. Tako je na mnogim drugim mestima, Sveta Petka na Kalemegdanu itd . LJudi su išli na današnji dan na izvore, čitane su im molitve i tako je taj praznik dobio duboku primenu u narodu. Mi, kad govorimo o tome, kao našoj slavi, treba toga posebno da se prisećamo. Čitali smo danas molitvu Presvetoj Bogorodici da nam bude pomoćnica, da nas rukovodi na putu duhovnog života i spasenja.Blagodarim našem vladici Heruvimu koji je došao da danas bude sa nama na eparhijskoj slavi. On ima podvižnički posao u dosta teškoj eparhiji, gde smo mi Srbi manjina, u Hrvatskoj. Bio sam do juče tamo i znam kako je to. To nije lako, da mu Bog i Presveta Bogorodica daju snage. Živonosni Istočnik da ga ukrepljuju da vrši svoje misionarsko apostolsko delo na dobro svoje Crkve. Blagodarim i ocima iz naše eparhije koji su došli. Nismo mogli baš svi, napravili smo tako da dođu neki, a mi smo svi u molitvi za one koji nisu došli, a oni su u molitvi za nas tamo gde služe liturgije, tako da smo opet svi zajedno u molitvi. Tu su i predstavnici naših opština, načelnici, gradonačelnici, ktitori, priložnici, dobrotvori. Tu su naše protinice, đakonise, da budemo zajedno na ovoj Svetoj Liturgiji, da se pomolimo i da znamo da šta znači eparhijska slava. Ove godine je to bilo malo naporno, jer smo imali preklapanje praznika. Vaskrs je kasno pao, pa smo imali Vaskršnji ponedeljak na Đurđrevdan, ali dobro, sledeće godine neće biti tako, pa će biti malo jednostavnije. U svakom slučaju ovaj praznik nas poziva da budemo Hrišćani, umiveni i okupani duhovno, da duhovno progledamo, da čujemo, da čujemo Reč Božiju i da se čitave godine upodobljavamo tom idealu jevanđelskom koji nam je postavljen samim krštenjem i životom u Crkvi. Značajan je ovo praznik koji se praznuje u svim pomesnim Crkvama, u Rusiji pogotovo, ali i u Grčkoj, na Svetoj Gori i na drugim mestima. Simvolika je da je Presveta Bogorodica zapravo Živonosni Istočnik koji bdije nad Crkvom i duhovno rukovodi one koji su poslušnici, pogotovo na Svetoj Gori Atonskoj, ali i na drugim mestima i crkvama koje su posvećene Presvetoj Bogorodici.
Ja želim da se mi u našoj eparhiji zaista držimo nekih osnovnih principa jevanđelskog podviga, to moji sveštenici i bratija znaju. Tako da živimo i delamo. Da budemo pastiri naroda, a ne dao Bog najamnici, nego pastiri. Pastir je onaj koji život svoj polaže za ovce svoje, a to je podvig. Nije mu ništa teško da radi za svoju Crkvu i za dobro Pravoslavlja. Taj ideal da imamo pred sobom i onda će nas i Presveta Bogorodica blagosloviti i svi sveti, projaviće se i kod nas mnoga znamenja i čudesa. Mi već imamo mnogo ikona, kopija sa Svete Gore, sa Kosova, Pećke Patrijaršije, ikone Bođanske, projaviće se i ta znamenja ako budemo bili molitveni i čestitog života. Kako je govorio Patrijarh Pavle – Bog će pomoći, ako ima kome. Da se udostojimo toga i Bog će nam pomoći i Presveta Bogorodica rukovoditi putem dobrim i putem spasenja.
Pred našom eparhijom stoje mnogi podvizi. Za našu eparhiju su uvek govorili da ima mnogo sveštenstva, bogoslova, veroučitelja, veronauka je razvijena i tu ne smemo stati. Ova eparhija je uvek bila veliko gradilište, ne smemo ni tu stati. Dakle, ima puno toga gde treba da idemo napred. Ako Bog da možda dođe na red i preispitivanje kanonskog statusa naše eparhije, ali to je drugo pitanje sad. Zato vas podsećam da se svi trudimo, zajedno sa mnom. Molim vas da se molite za mene, da me pominjete u molitvama, jer Vladika najveći krst nosi u eparhiji, na njemu su mnoga raspeća, svaki episkop u svojoj eparhiji, sveštenik u parohiji, namesnik u namesništvu, to je jedan organska zajednica u kojoj svi potrebujemo jedni druge, nosimo bremena jedni drugima i tako ispunjavamo zakon Hristov, kako se kaže u Jevanđelju. Naše crkve da dovršimo. Narod koji ne dolazi redovno u crkvu da ga privedemo i objasnimo da je potrebno da budu sa nama, da je to najvažnije i da nema ništa veće od toga, ali to je proces i podvig. Da budemo u ljubavi sa drugima koji drugačije veruju, koji drugačiju kulturu imaju, koji drugačiji jezik i pismo imaju. Da im svedočimo našeg Hrista Raspetoga i Vaskrsloga, istinu naše vere. Sveti Oci govore da je istina u Pravoslavlju. Prema tome imamo veću odgovornost od drugih. Ne da se gordimo, nego da pokažemo da nam je Bog više dao, ali da ćemo za to više i odgovarati. Odgovaraćemo životom i postupcima koji trebaju da budu saglasni veri.
Hvala svima koji su se trudili ove godine, od otaca, monaha, monahinja, vernika, da naša crkva živi i napreduje. Ako Bog da sledeće godine ćemo pokušati da uradimo i više nego što smo ove godine, da bude bolje u našim odnosima, da ljubav vlada među nama. Gospod kaže – Po čemu će se poznati da su moji učenici? ako imaju ljubavi među sobom. Ako nema ljubavi napustili smo teren koji nam je Bog blagoslovio i prešli smo na svetovni, a to može biti zemaljski, ne Hristov, ne savršen.
Već deset dana smo u crkvi svaki dan na bogosluženju i hvala Bogu pune su crkve naroda tako da budu pune i duše naše i da napredujemo u svome radu, a Bog će nas blagosloviti kad se mi tome najmanje nadamo i to očekujemo. Zahvaljujem se još jednom vladici Heruvimu koji je došao danas da bude sa nama. Hvala svima vama koji ste danas došli, molitveno učestvovali u slavi.Hvala ocima i gospodi koji vode naše gradove kao načelnici i gradonačelnici, da se vežbamo u simfoniji, da se vežbamo u potpunoj saradnji crkve i države, a to je simfonija. To smo imali u Srednjem veku, to smo imali u vreme Nemanjića i sve do Svetskih ratova dok je bila monarhija. To je princip koji se pokazao najbolji i najbolje rezultate dao. U vreme simfonije, u vreme dvoglavog orla sa jednom krunom, smo radili najveće stvari, najveće manastire podigli i svetinje, narod je bio potpuno pravoslavan i okrenut svetinji i živeli su pravoslavno i svetosavski. To je ideal koji želimo da ostvarujemo i sada, ali ne može samo da bude prisutna crkva nego i druga strana, to znači ljudi koji državu vode.
Čestitam još jednom slavu svima, neka ste Bogom blagosloveni! HRISTOS VASKRSE!
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
Чланак ŠAMAC: Proslavljena krsna slava Eparhije zvorničko-tuzlanske (foto) се појављује прво на Dešavanja u Bijeljini.
[ad_2]
Source link
