Najstariji hram u Bijeljini proslavio je juče svoju krsnu slavu – Prenos moštiju i obnovljenje hrama svetog velikomučenika Georgija, praznik u narodu poznatiji kao Đurđic. NJegovo Preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije je tim povodom služio svetu arhijerejsku Liturgiju u najstarijoj crkvi u Bijeljini.
Starješina hrama i arhijerejski namjesnik bijeljinski, protojerej-stavrofor LJubo Bogdanović, zajedno sa braćom saslužiteljima, dočekao je svog Arhijereja sa svešenstvom i vjernim narodom u porti.
Riječi dobrodošlice je uputio protojerej-stavrofor Dragan Pejčić, starješina Saborne crkve u Bijeljini.
Preosvećeni vladika Fotije je tumačeći današnja svetopisamska čitanja istakao da je “duhovna borba teža od ovozemaljskog rata“.
Časni oci, gospodine gradonačelniče, gospodine predsedniče skupštine, gospodine direktore bolnice, uvažena gospodo, draga braćo i sestre, draga deco.
Radujem se da smo danas zajedno u našoj crkvi svetoga Georgija Pobedonosca i da proslavljamo zajedno hramovnu slavu – Prenos moštiju svetog Georgija. Ovaj događaj se zbio u IV veku ranog hrišćanstva. Poznato je iz njegovog žitija da je sveti Georgije postradao u Nikomidiji (danas je to grad Izmit na oko 100 kilometara istočno od Istanbula), ali se u snu javio jednom svom blagočestivom sluzi i rekao mu da njegove mošti prenese na njegovo imanje u Lidu Palestinsku (danas grad Lod nedaleko od Tel Aviva). Tu su se vrlo brzo počela dešavati znamnjea na njegovom grobu. Nad tim grobom je u vreme cara Konstantina podignuta velelepna bazilika koja do danas postoji u neznatno izmenjenom obliku. Ja sam imao priliku da kao hodočasniku u Svetu Zemlju budem u toj crkvi i kod groba svetog Georgija iz koga ističe sveto miro. Svaki hrišćanin u tom delu Palestine, ne samo pravoslavni hrišćanin, ima reljef svetoga Georgija na svojoj kući da bi se znalo da je ta kuća hrišćanska.
U svakom slučaju veliki svetitelj i veliki praznik. Mnogi naši Srbi ga praznuju kao svoju krsnu slavu. Radujemo se da smo se danas sabrali u ovolikom broju. Radujemo se da se molimo Bogu i svetom Georgiju.
Radujemo se da smo danas čuli i reči jevanđelske i reči svetog apostola Pavla koji nam govori o prvom podvigu koji hrišćani imaju nakon svetog krštenja. Sveto krštenja braćo i sestre za nas je oblačenje u Hrista. Mi se u svetom krštenju pomazujemo uljem blagodati Božije da budemo duhovni ratnici za Hrista i protiv satane, greha i zla. Protiv svega onoga što je bogoprotivno u životu. Zato nas sveti apostol Pavle naziva duhovnim ratnicima. Zato dobijamo blagodat na krštenju koja je duhovni mač koji je reč Božija i dobijamo štit vere. Upravo kao kad se ide u zemaljske bitke, samo što je ovde u pitanju duhovna borba koja je suptilnija i mnogo teža. Teža je jer je teže prepoznati, ali u suština je isto borba.
Sa druge strane, čuli smo iz danas iz Svetog jevanđelja kako nas Gospod poziva, boreći se sa sobom, boreći se protiv greha u sebi – mi stičemo vrlinu. To je smisao i cilj. Ne samo da govorimo o tzv negativnoj asketici, nego je pozitivno da mi napredujemo u Bogu, da se obožujemo i postajemo jedno sa Hristom. Onda, kada dostignemo takvo duhovno stanje, onda ćemo biti spremni i da Hristova dela činimo. A Hristovo delo je da ljubimo Boga i ljubimo bližnje svoje. Da ljubimo jedni druge. Time pokazujemo da smo dosegli određeni nivo duhovnog života u Crkvi. Mogu imati ne znam kakav čin u Crkvi, ako pričam o veri i molitvi, a u životu nipodaštavm na koga god naiđem. To znači da je moje hrišćanstvo samo na usnama, a ne u srcu. Mi svoj odnos prema Bogu proveravamo prema kroz odnos prema bližnjima. Kako možemo reći da volimo Boga koga ne vidimo a ne volimo onoga koga vidimo, onoga ko je pored nas. Znači, to su te dinamike, to su te provere koje mi imamo u Crkvi braćo i sestre. Nema razlike ko kakvu zemaljsku funkciju ima, pa bio car vladar ili bio Lazar Ubogi, isto je. Razlika je u tome da li se odnosimo prema Bogu na pravi način i da li na pravi način živimo i uzrastamo u Crkvi.
Zato su veoma bitni duhovni razgovori sa sveštenicima. Ispovest. Prosto, kad dolazite na ispovest naučićete da se ispovedate. Svi učimo da se ispovedamo. Ja sam imao priliku da se ispovedim kod prozorljivih ljudi koji imaju dar duhovnog viđenja. Nema potrebe da mu bilo šta govoriš. On te jednostavno navodi da govoriš ono što jeste tvoja slabost i muka sa kojom se trenutno boriš. Kao kad dođeš na rendgen i on ti pokaže neke slabosti koje treba lečiti. Tako je i u duhovnom životu.
Zato danas, kada praznujemo svetog Georgija Pobedonosca, velikog duhovnog vojvodu, da se borimo da i mi budemo duhovne vojvode makar i u najmanjoj meri. Da pobedimo bar jednu svoju slabost. Kad treba da viknem na nekoga neću to uraditi, praznik je. Tako da bude u porodici, tako da bude u društvu, tako da bude među ljudima koji dolaze iz različitih partija. Partije mogu da unište srpski narod. Mnogi su govorili da Srbima treba napraviti što više partija i oni će se razdeliti i pobiti između sebe. Nažalost, to danas vidimo u praksi. Crkva je ta koja nas, braćo i sestre objedinjuje. Crkva je duhovna majka koja nas sve sabira. U Crkvi možemo da se borimo za Hrista i svoje spasenje. Mi smo se danas kroz Sveto pričešće sjedinili sa živim Hristom. Neko se pričestio na spasenje a neko i nije, a bilo je i onih koji se uopšte nisu pričestili. Zašto, to je druga priča. U svakom slučaju tog trenutka smo mi doživeli Sud. Ako sam dostojan pristupio, ja sam spasen i blagosloven tog trenutka. Ako sam u srcu doneo mržnju prema bližnjem ili bilo kome, to nije dobro. Zato pre pričešća, braćo i sestre, svi moramo biti, na prvom mestu, izmireni. Da oprostimo svi svima da bi Bog kroz Sveto pričešće oprostio nama i da bi se istinski sjedinili sa Gospodom i sa svetima NJegovim.
Da vas ne bih dalje zamarao, ponoviću: Radujem se duhovno što je danas sabrano ovoliko naroda u našem hramu svetog Georgija. Radujemo se da zidamo i dograđujemo naše svetinje. Hoćemo i ovde u Bijeljini, sa gradonačelnikom i ostalim ocima iz Gradske uprave, da podignemo crkvu Svetog Save u okviru prosvetnog centra. Takođe, hoćemo kod bolnice da podignemo crkvu svetoga Nektarija. Mnogo toga treba da se uradi, a Crkva govori o duhovnim, sveštenim stvarima naših svetinja koje su nam potrebne da ostanemo pravoslavni Srbi i da dalje idemo putem Svetog Save. Nikako putem kojim nas vodi Zapad, u jedan nihilizam, u jedno bezverje, u jedan amoralni poredak. U poredak gde su sve vrednosti izvrnute, uništene. Prosto jedna filosofija Sodoma i Gomora za koju oni govore da je to put spasenja. To nećemo prihvatiti, to nas neće prevariti. Time neće našu Crkvu prevariti. Naši pastiri će govoriti da je to put pogibli. Uski put spasenja je put kojim nas vodi naša sveta Crkva, naš sveti otac Sava i naši drugi svetitelji.
Neka je srećan i blagosloven današnji dan i da se viđamo na bogosluženjima širom naše eparhije zvorničko-tuzlanske. Bog blagoslovio i svako dobro darovao!
Preosvećenom Episkopu su sasluživali protojerej-stavrofor Dragan Pejčić, starješina Sabornog hrama u Bijeljini; protojerej-stavrofor Dragan Ilić, starješina Pantelejmonskog hrama u Bijeljini; protojerej Slavoljub Milošević, sekretar Eparhijskog upravnog odbora; protonamjesnik Miran Gavrilović, starješina Petropavlovskog hrama u Bijeljini; protođakoni Nemanja Spasojević i Lazar Ilić, eparhijski đakoni uz molitveno prisustvo arhijerejskog namjesnika bijeljinskog, protojereja-stavrofora LJube Bogdanovića i bratstva hrama.
Torženstvenoj proslavi doprineo je Hor hrama svetog Georgija pod dirgentskom palicom Biljane Jefimić.
Današnjoj Liturgiji su prisustvovali i gradonačelnik Bijeljine dr LJubiša Petrović, predsjednik Skupštine grada Bijeljina, gospodin Aleksandar Đurđević kao i dr Zlatko Maksimović, direktor bijeljinske Bolnice “Sveti vračevi“ te drugi ugledni društveni djelatnici i privrednici.
Ovogodišnji kum, gospodin Branislav Bojanović je pripremio slavske darove, koje je na kraju Liturgije osveštao Vladika Fotije, a zatim i slomio slavski kolač sa kumom.
Po završetku besjede molitveno sabranje je nastavljeno za trpezom ljubavi.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
Чланак Najstariji hram u Bijeljini juče proslavio Đurđic се појављује прво на Dešavanja u Bijeljini.
