“Staviću uz ovu objavu, čisto da privuče pažnju, možda neki donosilac odluka na nekom nivou pročita ovo, pa počne da se ponaša recipročno“

U nastavku prenosimo u cjelosti tekst našeg sugrađanina iz Bijeljine, Predraga Lopandića, koji se osvrće na nedavna dešavanja u regionu, pitanje kažnjavanja zbog izgovorene riječi, odnos država prema strancima, ali i širi problem političkog reciprociteta i položaja Bosne i Hercegovine u regionalnim i međunarodnim odnosima.

Lopandić u svom autorskom osvrtu kroz lično iskustvo sa graničnih prelaza, ali i kroz primjere iz savremenih političkih odnosa, postavlja pitanja o suverenitetu, ravnopravnosti, odgovornosti domaćih političkih aktera i mogućnostima uspostavljanja principa reciprociteta – kako negativnog, tako i pozitivnog – u odnosima među državama regiona.

Jednog naš važan čovek je kažnjen na hrvatskoj strani granice, jer je pričao u Hrvatskoj ono što se ne sviđa Hrvatima i ne slaže se sa njihovim viđenjem istorije, pa je sad to velika tema…

I meni je jednom prilikom na hrvatskoj strani granice pretresalo se auto detaljno, samo što mi još tapacirunge nije skinulo. Bio sam im valjda sumnjiv što u zimsko doba idem u Ilok na ručak, umesto da tranzitiram za Bačku Palanku, kao što svi rade. Da li sam im sve po spisku rekao nakon što sam dao gas u pravcu Iloka? Pa, naravno, što da se lažemo: “Nije bilo prijatno, ali su policajci bili sasvim pristojni i ponašali se potpuno profesionalno“.

Što se tiče kažnjavanja zbog verbalnog delikta… To država ima pravo prema strancu (čak i kad taj stranac priča istinu, koja se često ne sviđa zemlji domaćinu). Kao što ima pravo i da ti zabrani ulazak bez ikakvog obrazloženja.

– Budite ljubazni, vratite se odakle ste i došli.

– Zato. Napravite, što navigacija kaže, poluokružno skretanje i vratite se u svoju zemlju. Hvala i prijatan dan želimo.

– Ali… Ja sam važna osoba i idem…

– Gospodine… Zadržavate kolonu.

– Ali… Mogu li dobiti pasoš?

– Može, ali kad napravite polukružno skretanje. Molim Vas počnite da to radite!!!

Tako je nedavno ova tragikomična Bosna i Hercegovina zabranila ulazak srpskom istoričaru Milošu Koviću, i to samo zato što čovek ima drugačije viđenje istorije i ne želi da ćuti na tu temu. Da su srpski predstavnici u zajedničkim organima želeli da se bave tom idiotskom zabranom, potegnuli bi vitalni nacionalni interes ili neku drugu meru i odluka bi bila poništena (da je hteo da ipak pređe granicu, svaki prosečan stanovnik pogranične zone bi mu mogao pomoći bez ikakvih problema, kad su Gavrila Principa mogli 1914. neprimetno od moćne austro-ugarske vlasti prevesti u Janji, vala bi mogli mnogo lakše danas prevesti jednog bezopasnog Kovića!) Ali su naši predstavnici očigledno imali pametnijih poslova (bolje da ćutim na temu šta rade tamo). Isto tako, kad mi imamo ministra spoljnih poslova, pa kad ode da govori u Generalnu skupštinu UN, to je uglavnom: „NJa, nja, svi su krivi, mir, mir, Dejton, ravnopravnost, blabla…“ Kad odu neki drugi ministri, pa to grmi sa govornice, to optužuje, to preti, to ukida, a onda Srbi: „Kme, kme, mi smo neravnopravni, mi smo žrtve, mi smo jadni, naš glas se ne čuje, kuku, svi su protiv nas, kme, kme…“

Nije do drugih ministara, do nas je.

Da se vratimo kažnjavanju zbog verbalnog delikta…

Pametne države u tom slučaju znaju da je najbolji lek za to – reciprocitet, tj, kad neko njihov dođe i počne da priča kojekakve gluposti u po moje države, onda i ja po istom principu, kad krene nazad u svoju državu, njemu odrapim kaznu! Pa će njegova država možda da se zamisli kako se ponaša prema mojim ljudima i možda počne da ne kažnjava zbog izrečene reči. E, tu dolazimo do ključnog momenta…

Recipročno se mogu ponašati države koje su bar ravnopravne ili jače od drugih država. Bosna i Hercegovina nije ravnopravna sa Hrvatskom. Nije ravnopravna ni sa Srbijom. Ako ćemo pravo, kad bismo se pokačili s njima, videli bismo da nije ravnopravna čak ni sa Crnom Gorom, koja ima stanovnika otprilike kao Sarajevo i Banjaluka. Pa, burazeri… Nismo član Evropske Unije. Nismo član NATO-a. Potpuno smo disfunkcionalni. Jedni se kunu u Putina. Drugi se kunu u Erdogana. Treći se kunu… U koga se kunu Hrvati? Hm… U Gospu iz Međugorja? I teraju po svom, BiH ih nešto ni ne zanima posebno… Stalno jedni druge blokiramo i teramo inat. Svako Dejton tumači na svoj način, slabo ga je ko uopšte i pročitao na engleskoj verziji, koja je važeća, a ne prevodi na lokalne jezike (uzgred, nađoše li uopšte originalnu verziju, neko je to bio ukrao). Čak i kad dođe do toga, ne poštujemo dogovoreno! Kako mislite da bude reciprociteta prema nepravdi iz druge države?!?

A može reciprocitet biti i pozitivno orijentisan, ne samo negativno… Npr, da sednemo za jedan trouglasti astal i kažemo: „Uklonićemo sve uvredljive natpise sa spomenika. I vi i mi. Neka to bude jedan korak ka normalizaciji odnosa“ (pa neće npr. u Tuzli pisati ono što piše u centru grada, niti će u Mostaru ili u Srpskoj biti ulica sa imenima koja ne bi smela da budu na tablama sa nazivima ulica). Onda posle pola godine sednemo za isti astal i kažemo: „Hm, dobro nam ide, hajde sad da na svim mestima stradanja stavimo spomen ploče. I kod vas i kod nas.“ Pa onda: „Hajde da se zajedno suprotstavimo izgradnji odlagališta nuklearnog otpada uz samu granicu BiH. Gle, litijumaši hoće da nam prekopaju Majevicu, hajde da im zajedno nabijemo nogu u guzicu! Šta mislite da uložimo svako po malo para, pa da napravimo postrojenje za preradu otpada za tri grada, da nam ne smrdi, a i da se uzmu pare od prodaje sirovina?“ Naravno, naći se se nekakvi koji će na krilima tog reciprociteta reći: „E, super nam ide, ajde da napravimo unitarnu BiH“ ili oni koji će od starta reći: „Ja sa balijama/ustašama/četnicima nema šta da pričam, a kamoli da sarađujem“, ali ovi što ganjaju pozitivni reciprocitet bi valjda trebalo da prevagnu i da ih spreče u tim ludačkim namerama?

Ili ipak ne? Ok, zovite litijumaše, neka kopaju, za bolje i nismo. I kad idete u Ilok, recite da samo tranzitirate u Bačku Palanku, nemojte reći da idete na ručak (mada, imaju odličan restoran u okviru tvrđave i gradić je lep, mada sablasno pust, nema naroda, otišli ljudi u Irsku, Austriju, Nemačku, gorivo je jeftinije nego u Palanci, ali su u Palanci jeftiniji meso i frizerske usluge, pa je vikendom na mostu između dva grada haos). 

Za Ilok je vezan i prvi sačuvani pomen Bijeljine. Ali to je druga priča.

(Staviću uz ovu objavu, čisto da privuče pažnju, možda neki donosilac odluka na nekom nivou pročita ovo, pa počne da se ponaša recipročno?

Dešavanja u Bijeljini Izvor: desavanjaubijeljini.com